KurSalonGospodar

Mislim da me sam Bog kaznio što sam baš ja od svih ljudi došao da radim u prosveti, a mrzim te male bitange iz dubine moje mračne duše. Ko još može da me ubedi da mu je drag neko ko se ponaša kao mali pijani čovek, uporno vrišti i urliče i uopšte uzevši ponaša se nepredvidivo. Nikad ne znaš šta im je sledeće na ludoj pameti opterećenoj dokazivanjem pred društvom i pravljenjem pizdarija čisto sporta radi.

I sad dok stojim i gledam malu vašku kako se prenemaže i slaže tugaljivu facu ne bi li izazvao samilost Malog Direktora, sve mi je teže da zadržim mučninu u crevima.

~Jeste, govorio nam je fak jur madr, samo ga niko nije razumeo. Evo svi su čuli.

Moj tužilac, dečak pod nadimkom Lija (ne sumnjam zasluženim u žestokoj konkurenciji glupaka svoje generacije), nije znao da se tako nešto ni u ludilu ne može izgovoriti u engleskom jeziku, a samim tim ni ja to ne bih mogao prevaliti preko usta. To je srećom znao i Mali, pa sam oslobođen optužbi i priznat kao žrtva  spletkarenja beskrajno mudrih ali na nivou šestog razreda.  Inače to i nije baš pravilo, jer se desi da i odgovorna lica razmišljaju na nivou skupova i brojeva pa krenu da biju po nesrećniku, bio on kriv ili ne, za svaki slučaj.

Čisto da se zna, male strvine imaju ponekad i pravo. Ali to je iz prostog razloga što u prosveti radi gomila pijandura, pedofila ili prosto ludaka željnih da ih neko prihvati, pa makar to bile desetogodišnje amebe. Lekarskih pregleda nema a i kad ih ima to je na početku karijere, dok još nisu potpuno podetinjili i prsli kao nos o led.

Da se vratim na temu, iz kog je razloga lukava Lija odlučila da presavije tabak i krene da se obračunava sa lingvističkom nepravdom. Možda zato što je dobio knjigu džaba jer je slagao da mu je kuća izgorela pa i udžbenik stradao u požaru. Možda zato što je isuviše glup da nauči i onih pet reči koje se traže za jebenu dvojku.

Ne. Nego zato što mu se može. Kakve će posledice snositi - nikakve. Ne postoji više ukor, ma koliko bili bahati i bezobrazni imaju pet iz vladanja jer je pravilo da niko ne može imati nižu ocenu bez ubistva ili bar oružane pljačke.

Nisam ja zbog njega ispizdeo i krenuo da tražim drugi posao. Već deset godina slušam prijatelje koji kažu, jao blago tebi ti radiš pet sati dnevno i imaš dva raspusta. Da druže ali ima nešto što se zove nadoknada za sramotu, kao oni što otpušavaju kanalizacije ili čiste ulice.

Ne znam ni jednu profesiju (osim možda psihijatrije) gde kad ti neko kaže da namerava da te zakolje, ti po pravilu službe moraš prvo da razgovaraš sa njim a posle da učiniš sve da mu udovoljiš, pa makar i da mu se izvinjavaš.

Zamisli da uđeš u mesaru i kažeš dobrodušnom Satari : 'Tristo dinara kobasice, sad ću da te koljem!'. Da li bi izvukao jaja iz mašine za mlevenje mesa? Čisto sumnjam, burazeru.

I tako sad tražim posao. Neku kladionicu ili poslastičarnicu. Da jednom u životu radim to što volim. I kad me neko ispizdi da ga punog srca oteram u tri pizde lepe materine bez straha od prekornih pogleda.

Sve predloge prihvatam.