KurSalonGospodar

Pogledajte stotine igara za decu i odrasle. Posetite ovaj sajt - decije igre- i igrajte milioner, flappy birds, sudoku i jos mnogo mnogo toga.

Da li je i vama dosadilo da vaš sajt ili blog bude na dnu pretraživača za vašu oblast? Ne želite više da molite za link ili da plaćate skupe SEO kampanje? Evo kako do linkova ka vašem sajtu badava i sa pola sata uloženog vremena. Hoćete povećati posećenost sajtu? Ime čarolije je spinovanje članaka ili article marketing. Za englesko tržište je već posustala kategorija, dok za naše područje koje je još na nivou dvehiljadite godine predstavlja alat za proboj na vrh googlove piramide. Evo i o čemu se tačno radi: Svi znamo da je za dobar rejting stranice na tražilicama potrebno imati podosta linkova ka svome sajtu. Ti linkovi se odlično osećaju u svom najdražem okruženju – u članku koji govori o temi koja je vezana za link. Dakle, sve što treba ostvariti je raširiti članak sa linkovima ka vašem sajtu u maksimalnom broju drugih sajtova i nema problema, prvi ste na guglu. Paa i ne baš. Povećati posetu nekom sajtu i nije tako jednostavno. Google nije glup. Već nakon drugog objavljenog članka shvatiće da tu nešto smrdi i počeće da kažnjava vaš sajt smanjenjem autoriteta sve dok ga na kraju u potpunosti ne izbaci iz svog strukture pretrage. Njegovi algoritmi registruju kad je u pitanju duplicate content – dvojak dvostruk sadržaj, naime on prezire kad se nešto ponavlja, a voli jedinstvene stvari i njih brzo i na dobar nacin rangira. Zašto se to dešava – pa google kao i svako voli da ima kvalitetnu robu, a njegova roba su sajtovi koje on promoviše svojom pretragom. Kako dakle doskočiti inteligentnom google robotu? Beležiti desetine članaka i raširiti ih je učinkovita metoda ali je istini za volju i težak posao. Odgovor se nalazi ako kliknete na spin doktor. To je sajt sa softverom koji od jednog vašeg članka pravi na desetine uz pomoć adekvatnih sinonima za odredjene izraza koje steupotrebljavali u vašem članku. Kako to izgleda u praktičnoj upotrebi: Napisali ste članak vezan za vašu oblast. Ubacite ga u sistem i on vam ponudi nekoliko reči istog značenja za neke reči u članku. Zatim sami ubacite još neke sinonime za druge reči u članku i poduhvat je završen. Program tada prepričava, spinuje članak upotrebljavajući sinonime umesto vaših reči i na taj način stvara više članaka koji vode poreklo od tog jednog. Google nije toliko vispren da uoči razliku, dosta je da imate tridesetak procenata unikatnosti da vam članak bude dobro spinovan. A spindoktor će vaš članak objaviti na svojih desetak blogova, i na taj način postaviti tridesetak linkova sa vašim ključnim rečima ka vašem sajtu. I to sve u potpunosti besplatno dok traje faza testiranja. Posetite spindoktor.info i promovišite svoj sajt ili blog.

Sendi je nakratko oslabila u tropsku oluju, ali se ubrzo vratila na jačinu kategorije jedan sa brzinom vetra od 75 kilometara na čas.

A kod nas

 Karakteristika beogradske klime je "košava", jugoistocni i istocni vetar, koji donosi vedro i suvo vreme. Najcešæe duva u jesen i zimu, u intervalima od 2 do 3 dana. Prosecna brzina košave je 25-43km/h, a u pojedinim udarima može dostici brzinu do 130km/h

 Dok lezim na havajskom suncu, dve urodjenice hlade me palminim listovima i jedina mi je briga da mi se led u koktelu ne otopi. More tiho umiva obalu i taj sum je jedini zvuk koji dopire. Kroz tisinu lagano do mene stižu reči  : Budi se, probudi se da idemo.

Gde da idemo, na Waikiki? Ne, u bolnicu. Fak, počinje. 

U Gradskoj bolnici Zvezdara, svi ljubazni i opušteni, na šalterima ima par drndavih baba, ali na odeljenju je sve u savršenom redu. Bolnica uredna i čista, sestre nasmejane, doktorka stručna, školovana i do skoro radila u Švajcarskoj. Pregled, priprema, kreni. Nosim torbu do lifta i tu se opraštamo. Par reči ohrabrenja izgovorene lažno samouverenim glasom. I sad čekanje. 

Otišao kući, jeo, povratio, gledao tv, Milan Kalinic izvodi neke pizdarije, opet povratio, u bolnicu se vratio.

Sat vremena kasnije silazi doktorka. Pita šta radim tu. Čekam, rekoh i iz mog unezverenog pogleda joj je bilo jasno da je najbolje da me pusti na miru.

Dolazi neka žena, sa ulaza pada na kolena. Ječi od bolova. Muž se smeška i gricka semenke koje mu padaju na plavu trenerku i žute patike. Zovem sestru koja je podiže sa poda i odvodi da je pripremi. Ponosni otac uzima kafu iz aparata i ode kući, ima neki fudbal. Kako mu zavidim. 

Nekoliko sati i pola paklice cigara kasnije silazi sestra. Čestita mi, sva nasmejana kao sa reklame za Oral B. Da li je sve u redu? Jeste, doktorka je morala da upotrebi instrument da pomogne ali to je sasvim uobičajeno? I dalje nasmejana.  Forceps ili vakuum? Forceps, da li ste uzbuđeni? Nisam, kakav je apgar? Osam devet, pedijar nije hteo da mu da deset iako je zaslužio. Osmeh nestaje i verovatno smatra da sam neki čudak, monstrum koji nema emocije.

Dolazi tašta koja je čekala ispred, urla kroz bolnicu na telefon. Hoće da čestitamo međusobno. Smrdi na znoj i luk, opet mi je muka. 

Silazi i doktorka. Objašnjava da je sve bilo kako treba, da se porodilja malo uplašila. Hoćemo li moći da je vidimo. Ne večeras. Ali imam vodu i sendviče sam spremio. OK, pozvaću sestru, pričekajte sat dva pa ćete se videti kada je budu nosili u sobu. 

Još dva sata čekanja i telefon zvrnda bez prestanka. Na poruke odgovaram templejtom "Hvala na čestitkama". 

Oko ponoći popeli smo se na sprat, sestra je na pokretnom krevetu dovela moju ženicu patku pečenicu koja se ponašala kao da se ništa nije desilo, valjda zbog oksitocina, adrenalina, šta god da je pumpalo njenim prilično praznim venama. Hladna je kao led, izgubila je dosta krvi. Pita da li se doktorka žalila da je mnogo vikala. Jebote kakva budalica, pa naravno da ćeš vikati, porađaš se, ne kuvaš sarmu pa da pevaš. Nije mi ništa rekla, kažem, zar je bitno, ti si moj heroj, a doktorka ako joj se ne sviđa neka traži bolju trudnicu. 

Odvozim taštu kući, gledam kako skakuće do ulaza.

Spavam u patikama. Ustajem u šest na posao. Četiri pet sati sna. 

Na putu do posla kupujem kafu i sokove. Svi mi čestitaju i čude se što ne svršavam u gaće od radosti. Možda sam stvarno monstrum.

Kolega Lokalnospadalo hoće da mi pocepa košulju. Jedan diskretni sankyo i odustaje od te namere na prečac povukavši se u svoju kućicu da liže ranu, komentarišući nešto o namćoru i smoru i kako danas svako ima tu decu.

U polusnu odrađujem pet časova i trčim da vidim sina naslednika. Dok ga sestra drži, kroz staklo proveravam da li mu je sve na broju, kao da to nije urađeno dva meseca ranije na ultrazvuku. Idem po nekoj gadnoj kišici u apoteku i kupujem brufene protiv post porođajnih bolova pa dajem babici da odnese pošto su posete zabranjene. 

Vraćam se kući. Zvoni telefon. Moja mama, rida od radosti. Gasim telefon. 

Prebacujem sliku bebe na računar iz telefona. 

Njegovo lice na ekranu mi je strašno poznato. 

Javlja mi se moja slika sa deda mrazom. 

Čoveče pa to je moje. To sam ja, samo manji. To je moj DNK, moja krv. On će živeti i kad ja ne budem, on će proći isto, bar  slično što i ja, moći ću da mu pomognem, da ne pravi iste greške, da bude srećan.

Počinjem histerično da se smejem. 

Ipak nisam monstrum.

 

 

 

 U davna vremena, dok je jos drvece hodalo, upoznah ne znam više ni kako ni gde, devojku iz snova. Njeno lice nam se smesilo sa bilborda pored Brankovog mosta. Manekenka, glumica, ceo jedan novi svet, na dohvat ruke. Niti jednog trenutka se nisam zapitao da li sam dovoljno dobar za nju. Dadoh joj broj telefona, mimo običaja. Rekla je da će zvati sledećeg jutra. 

Sav razdragan legoh u krevet i još dugo snatrih o divnim trenucima što nas čekaju. Maštao sam i pažljivo planirao sve izlaske,  šetanje kraj reke i mnogo još toga što za priču nije. 

Probudih se toga jutra, pogledom tražeći telefon. Nije ga bilo. Prisetih se da mi je sigurno ostao u automobilu, gde ima običaj da zapadne pod sedište. 

Izašao sam u dvorište dok su ptičice cvrkutale. Komšinica iz kuće pored, dobrodržeća dama srednjih godina, iznosila je smeće. Pošto sam primetio da me netremice gleda, osmehnuo sam se, šeretski. 

Bukvalno je utrčala u kuću crvena kao ruža jesenja.

Išlo me tih dana. Prosto sam neodoljiv. Voli me staro, mlado, ludo, pametno, lepo, ružno, muško žensko...

Zanet mislima shvatih da sam iza&scaro