KurSalonGospodar

01 Avg, 2011

Seks, laži, golubovi i baloni

Generalna — Autor worm99 @ 22:12

 

Bio sam tad jos sasma mali i nisam znao zašto neki plaču. Te 1980 (hvala kolegi horhe) umro je drug Tito. Bio je popularan Politikin Zabavnik a ja sam u njemu najvise voleo ono na prvoj strani, ‚‚Jeste li već čuli da.." ili Riplijevi Rekordi. Kad sam malo porastao čuo sam da je skoro sve to izmislilo dokono novinarsko drustvo između bureka i kafe.

Tada sam naviše na svetu želeo helijumski balon. Imao sam hiljadu običnih ali ovaj što leti mi je bio san. Da stavim nekog putnika ili pismo na njega i pustim da odleti. Nažalost, moji nisu imali previše sluha. Rekli su mi da je to preskupo, a ja kao fino dete nisam više ni pitao. Daleko od toga da nisu imali novca da mi kupe, prilično smo dobro stajali, ali moj ćale je bio u tom fazonu, čeličenje, navikavanje na nemaštinu, Boško Buha, korenje i kore sa drveta i tako te tradicionalne pošalice drugova pedagoga ranih osamdesetih.

Takođe sam imao goluba koji mi je svaki dan dolazio na balkon. Trebalo mi je mesec dana strpljenja i mrvica da bih ga jednog dana uhvatio, osetio kako mu kuca srce sto na sat od straha, malo se zezao sa njim, poljubio u kljun i pustio.

Dvadesetak godina kasnije, u mom stanu u centru Beograda, navrzao se da dolazi jedan par golubova. Nijedna druga ptica sem njih. Nije mi smetalo, bilo mi je cak simpaticno. Ali ubrzo su poceli svako jutro, ne da guguču kao normalni golubovi, nego da riču. Nakon nekoliko dana pronasao sam gnezdo sa dva jajeta. Bilo mi je šit da ih bacim pa sam ih ostavio na simsu, odakle su nakon dva dana nestala. Golubovi su opet dolazili i s vremena na vreme bih pronašao neke grancice, novine i lišće na terasi. Došlo je lepo vreme i ja sam sve to, uključujući i onu silu i ordiju koju su iskenjali, redovno bacao.

Pošto je gorenavedeno lepo vreme uzelo maha, prošetao sam 25tim majem sa ženom (teško se navikavam da je tako zovem jer tek nedavno prestali da budemo u bludnoj zajednici). Videvši gomilu balona zakačenu na jedan štand sa suvenirima namolio sam je da mi kupi jedan, pošto su pare kod nje, jer ja ne nosim novčanik. Prodavac je odgovorio da nisu na prodaju i pitao je da li želi baš taj balon. Iako mrzi balone, rekla je da. On joj je poklonio svih 12 balona. Da samo zna koliko srećnim me učinio sigurno me ne bi optužio da sam loš suprug što nisam (kao) hteo da uzmemo.

I sad, zašto sam se ja toliko rasprdeo?

Pa evo zašto. Iste večeri sam pustio jedan balon sa nacrtanim srcem i našim imenima. Balon je odleteo u atmosferu i bio sam srećan jer sam ispunio dečački san.

Posle dva dana čisteći pokušaj golubova da bespravno, kao i svi normalni stanovnici ove zemlje, sagrade svoj objekat na mojoj terasi, video sam TO. Među grančicama i govnima ležao je papirić sa našim imenima uokvirenim srcem.

Pomislio sam da se ušunjam u pekaru u Svetogorskoj gde dokoni novinari krkaju burek i kafu i, kao slučajno, predložim novog ‚‚Riplija"

Da bar jednom ne slažu poštene čitaoce koji im veruju.

Kao ja.


Komentari

  1. xexe...

    Autor relaxedfemale — 01 Avg 2011, 22:47

  2. svpjom pricom vratio si me u detinstvo, divno zboris bilo je zadovoljstvo procitati ovu pricu o igri sudbine:) poz

    Autor Gastro city — 01 Avg 2011, 23:49

  3. Lepo pises,uzivanje je bilo citati te i malkice se vratiti u detinjstvo kad smo verovali...pa makar to bilo delo novinara izmedju bureka i kafe...ali bar smo verovali u nesto.A onda je dosao Mrmot i zavio cokoladu u foliju.
    Pozdrav

    Autor unajedina — 02 Avg 2011, 22:14

  4. lep post,super.pozdrav

    Autor mediterraneo — 03 Avg 2011, 13:48

  5. Hvala svima,eto trudim se pa nekad i ispadne nesto...

    Autor worm99 — 04 Avg 2011, 12:37


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs