KurSalonGospodar

 

Otvoreno pismo jednog korisnika redakciji  fejsbuka i njegovom arhineprijatelju Golubu.

 

 

 

golube golubovicu jebem ti sve sto imas na citavom svetu kome krades provila majku ti jebem i sve dati jebem pedercino jedna timi krades slike i prestavljas se golubovic da ti jebem i zivo i mrtvo sve sto imas u tvoju familiji pederu i di na zeleznicku stanicu tamo ima pedera dosta sto moras da krades tudze profila majmune i svinjo jedan i vama se izvinjavam u redakciji facebook za ovako ponasanje jer ima dosta majmuna i pedera koji kradu tudze provile i naj vise se izvinjavam damama u facebook i svima u facebook se izvinjvam se na ovake reci i nemoj temi zamerite svi vi u facebook i od ddanas ko nesalje svoje slike i da sami znate odma izbacim iz prijateljstva i sada sami se uveri te sta radu pederi i kako kradu tudze provile ai devojke isto kradu tudze provile i zatovam kazem od danas svaka ce poslati slike svoje javam se izvinjavam i oprosti temi svi devojke i facebook se ppuno izvinjavam pozdrav svima i volim vas sexy devojke i lejzbejke svima veliki poljubac saljem

 

Share" title="" class="ltVideoYouTube" />

Priču sam čuo od poznanika koji je branio dvojicu lopova koji su obili stan nekog tipa koji je radio kao rendgenski tehničar u Libiji i sad se vratio u Srbiju sa pošteno zarađenim kapitalom. Moguće je i da je to samo urbana legenda a možda je i čista istina.

Dakle, dvojica mutnih čovečuljaka dobila su tip da je stan pre podne prazan. Kao što su i ranije radili, pre posla su pozvali stan telefonom da vide ko je unutra. Javio se dečiji glasić:

- Ćao mala šta radiš?

- Ništa, a ko je to?

- Jedan čika, drug tvog tate. Je li kod kuće?

- Nije tu smo samo ja i Boža.

- A koliko Boža ima godina?

- Sest.

- E super, kaži tati da ću navratiti ovih dana.

Obradovani činjenicom da je plen maltene nebranjen dva zla druga zaputiše se ka stanu, dupleksu od osamdesetak kvadrata.

Pozvonivši na vrata, nekako su smuvali devojčicu da ih pusti. Rastpitivali su se gde mama čuva nakit a gde tata lovu.

Taman kad su se spremali da počnu da trpaju plen u vreću, kao Buldozi iz Mikija Mausa, niz stepenice je strčao Boža.

Tačnije skočio.

I to pravo na onog većeg lopova. Zario mu je zube u vrat, instiktivno, kao i mnogi njegovi preci pre njega. 

Jadni drugar nije ni shvatio šta mu se dešava dok je drugi počeo da beži preko vrata. 

Boža ga je stigao u dva skoka, ujeo za bulju i odvukao na ulicu.

U tom trenutku je naišao lokalni policajac sa krofnom u ruci. A nedugo zatim i još mnogo njegovih kolega.

Drugari su pitali advokata da li postoji mogućnost da tuže vlasnika Bože, inače vučjaka teškog tridesetak kilograma. Nisu dobili očekivani odgovor.

Jedna od retkih priča danas u kojima pravda trijumfuje. 

 

 

Gumuš, da to je turska serija. Ona je snažna, duhovna, dobrovoljna koju je svi vole i poštuju.

Živi u Istambulu u jednoj bogatoj i velikoj porodici. Radi sa prijateljem Enginom koga ona njega mnogo poštuje. Svakome pruža nadu a najviše svom mužu Mehmedu.Oboje uživaju u ljubavi i u sreću. Voli svoj poso i radi u atelju i smišlja nove kreacije. Mnogo voli svoju baku, jer nema roditelje nažalost ali ona ne odustaje živi sa srećom. Ima lepu bujnu kosu koju Mehmed stalno miriše. Ona mu pruža lep i srećan život.

Hvala autoru na ukradenom materijalu.