KurSalonGospodar

- Pa kako sad da idemo na tu promociju nakita kad si uvek kukala da je to prevara i smaranje?

- Mrzi me da kuvam po ovoj vrućini. Ajde, šta nam fali, možda bude zabavno.

I bilo je, u početku. To je jedna od onih telefonskih igrica, ono kad zovu sve redom i čestitaju im jer su neviđeni srećnici, eto samo da dođu na polučasovnu prezentaciju uz ručak. Najverovatnije ste već dobijali nagradno putovanje na Maldive od CMC kompanije, samo da platite put i hranu tamo, doduše van sezone, i da otrpite četvoročasovno šikaniranje ljudi koji hoće da vam uvale time sharing od pet hiljada evra. E ovo je nešto slično.

Nisam imao pojma šta se promoviše. Čuo sam da spominju neke ogrlice. Kad smo došli i videli gomilu starijih sugrađana unutra malo sam se zbunio.

Ispostavilo se da to nije nakit. To su magnetne ogrlice za reumu.

Promoter uopšte nije onaj stereotipni mladi menadžer koji odiše samopouzdanjem. Normalan, fin dečko. Malo mi izgleda kao bolničar u staračkom domu, zeza ove babe (na ovu robu imate garanciju na deset godina, znači doživotno).

Stiže ručak. Menjam pire krompir za šniclu sa nekom bakom, pošto zbog jeftine proteze ne može da žvaće. Radi klima, nije loše.

Počinje promocija. Prodaju se vunene navlake za jastuke i jorgane. 2000 evra sve đuture. Oko 400 evra po komadu. Samo danas za nas ponuda 1500 evra sve.

Počinje da mi se dopada. Zezamo se i smejemo, počinjem da zavidim ovom liku, mada sam siguran da mu niko neće kupiti. I dalje podjebava (ovo vam je jastuk za dvoje, evo na primer vas i muža - Ja nemam muža - Gospođo, pored ovakvog jastuka muž vam i ne treba.)

Ozbiljno razmišljam da ga pitam koliko zarađuje i da li bih mogao nekako da počnem i ja da radim nešto slično.

Počinje da šeta od stola do stola. Jedan deda kupuje ćebe u vrednosti 500 evra. Neka baka potpisuje za 400, druga za 600.

Već prestaje da mi biva zabavno. Zezanje bogatih baba je jedno, ali otimanje od ovih koje se jedva sastavljaju između dve penzije je, blago rečeno džukački. A otimanje jeste jer ništa što valja ne prodaje se ovako na dža bu, nego ti pokažu katalog, uzorke pa ti razmisliš pa kupiš.

Dolazi do našeg stola.

- Šta se vama dopada i koliko ćete komada?

- Ja se stvarno izvinjavam ali nisam nikada donosio finansijske odluke za sat vremena, ni mnogo manje od hiljadu evra.

Gleda me značajno, kao da ja njemu tražim pare a ne on meni. Čujem komentare iz hipnotizirane gomile: ne ceni se kod nas kvalitet, ne možeš ti prodati u Srbiji nešto što vredi.

Nešto baš sumnjam u kvalitet ćebeta koje navodno štiti od energije koja izaziva rak. A specijalno sumnjam kad se to sve uvaljuje šibicarski, uzmi odma' inače sutra nema.

Dakle, video je da nema vajde od nas, ali je onako šmekerski dobacio: "Imam ja nešto i za vas".

Tada je povadio gomilu kineskih drangulija (neku kremu za išijas, uloške za cipele sa magnetima, steznik za bubrege koji može i da se nosi kao šubara).

Neka baba ga moli da je sačeka do 25-tog, do penzije. Odbija, sve ispod 300 evra se plaća odmah. Ovo ostalo ide pouzecem, ali ugovor potpisujes odmah.

Pošto ništa nećemo, odlazimo kući.

Razumem, kriza je, svako se snalazi. Lepo su smislil, zovu samo starije, ovi mladi hoće da putuju, piju, puše travu, da jedu i jebu, pevači traže, kurve traže (što kaže jedan stariji pisac) niko od njih ne bi dao suvu šljivu za ćebe ili masažer. Penzosi imaju lovu u šteku i spremni su da je predaju u zamenu za zdravlje. Sad što tu nema nikakvog zdravlja koje ne može da se kupi za deset puta manje love to je druga tema.

Ono što ne razumem je kako je moguće da se nikad ne seti svoje mame ili bake. Ja sam se žestoko zamislio kako je sve prolazno i kako ću i ja biti u sličnoj situaciji dok trepneš okom.

Istog dana gledao sam na tv kako se ljudi u Ovči kupaju u nekoj bari sa lekovitim blatom. To bi bilo super da blato kojim se mažu ne dolazi od fekalija koje se izlivaju iz obližnjih septičkih jama  i od smeća sa deponije.

Ne postoji taj novac za koji bih ja glumio govna iz Ovče.